Глобалне централне банке купују злато рекордним темпом, купујући у просеку око 1.000 тона током протекле четири године, а замах се наставио и у 2026. години.
Велики део тога може се приписати земљама у развоју, предвођене земљама БРИКС+, које су користиле златне злата као основну стратегију за заштиту од геополитичких ризика и утицаја америчке валуте.
А нови извештај Према проценама EBC Financial Group, блок сада поседује око 6.000 тона светских златних резерви, или 17,4% укупних глобалних резерви, у односу на 11,2% у 2019. години. Русија предводи групу са 2.336 тона, а одмах затим следи Кина са 2.298 тона. Следећи највећи власник је Индија са 880 тона.
Између 2020. и 2024. године, земље БРИКС+ чиниле су више од половине целокупног злата које су купиле централне банке широм света, саопштила је ЕБЦ, истичући оно што сматра „структурном променом“ у њиховој стратегији резерви која сеже до западних санкција против Русије 2022. године, након чега се куповина злата удвостручила са око 500 тона на 1.000 тона.
Промена стратегије резерви
Али, како примећује финансијска група са седиштем у Лондону, акумулација злата је само једна страна промене. Друга је смањење удела америчког долара у глобалним резервама. Подаци ММФ-а показују да је удео долара пао са 71% 1999. године на отприлике 57% до краја 2025. године, што је најнижи ниво од 1994. године.
Од 2014. године, улагања централних банака у средства деноминирана у доларима остала су у суштини непромењена, приметила је ЕЦБ.
У међувремену, удео злата у званичним резервним средствима се више него удвостручио, са испод 10% у 2015. години на преко 23% данас. Много тога одражава раст цене злата, али несумњиво указује на то да централне банке све већи део својих портфолија алокирају у злато, а рат на Блиском истоку је само појачао ову хитну потребу, саопштила је група.
У извештају се такође наводи анкета Светског савета за злато из 2025. године, која је открила да 73% централних банкара широм света верује да ће се удео долара у резервама додатно смањити у наредних пет година, а 43% анкетираних централних банака планира да повећа своје залихе злата, што су оба рекордно висока показатеља.
Трендови које треба пратити
О томе да ли ће се куповина злата убрзати, извештај ЕЦБ-а је истакао неколико кључних догађаја које би могло бити вредно праћења.
Једно је Кина, на пример да ли ће наставити јавно извештавање о повећању златних резерви, што није учинила од маја 2024. године. Закључно са крајем марта, кинеска централна банка је куповала злато 17 месеци заредом.
Још један потенцијални покретач је да ли би земље попут Саудијске Арабије или УАЕ следиле руско-кинески сценарио и повећале своје формалне алокације злата. Саудијска Арабија се, посебно, сматра непредвиђеном ситуацијом. Прелазак на само 5% алокације злата захтевао би куповину еквивалентну целокупној пројектованој потражњи централне банке за 2026. годину од једног купца, напоменула је ЕЦБ.
Поред тога, група је саопштила да ће пратити даљи пад удела долара у резервама у следећем издању ММФ-а COFER, јер сваки постепени пад појачава наратив који покреће потражњу за сувереним златом.
Цитирано са mining.com